Blagodeti koje trudnoća donosi ženskom zdravlju

Trudnoća u velikoj meri utiče na ženski organizam i dovodi do značajnih promena kako na fizičkom, tako i na psihičkom nivou. Fiziološke promene tokom trudnoće imaju cilj da prilagode organizam trudnice na novonastalo stanje, omoguće tolerisanje ploda genetski različitog od same majke, obezbede ishranu, rast i razvoj ploda, pripreme majku na optimalno završavanje trudnoće porođajem, kao i da  pripreme dojke za dojenje.

Hormonski status se tokom trudnoće menja. Pojavljuje se posteljica, vezana za trudnoću, čije ćelije trofoblasta imaju endokrinu ulogu. Posteljica luči horionski gonadotropni hormon (HCG), humani placentni laktogen (HPL), progesteron i estrogene, kao i različite proteine i enzime koji su važni za održavanje trudnoće.
Trudnice bi trebalo da se redovno kontrolišu, s obzirom na to da postoje bolesti kod kojih se simptomi u trudnoći menjaju, u smislu pogoršanja ili poboljšanja. Ukoliko je žena zdrava i srećno očekuje rođenje deteta, to se višestruko korisno odražava, kako na njeno fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Ovim se stvara zdrava porodična sredina u kojoj postoje dobre osnove za pravilan rast, razvoj i vaspitanje dece.
Osećanje sreće i zadovoljstva je nešto što se sigurno prenosi i na plod, još dok se nalazi u materici i ima uticaj na njegov rani psihomotorni razvoj, stvaranjem neraskidive veze između majke i deteta. Dokazano je da procesi učenja počinju još intrauterino (u materici) i da utiču na kasniji psihomorotni razvoj. Poznato je da plod intrauterino reaguje i razlikuje prijatne zvuke i buku i da naročito pozitivno reaguje na glas majke.
Promene organizma žene u trudnoći su brojne i mogu se podeliti na fizičke i psihičke. 
Usled delovanja hormona, koža trudnice postaje lepša i jedrija, čemu sigurno doprinosi osećaj unutrašnjeg zadovoljstva. Mnoge manifestacije kožnih bolesti (na primer psoriaza), poboljšavaju se tokom trudnoće. Koncentracije i međusobni odnosi različitih hormona u trudnoći deluju povoljno na kožu. S obzirom na to da se u trudnoći razvija jedno specifično prirodno imunomodulatorno stanje organizma, simptomi mnogih kožnih bolesti se poboljšavaju. Kožu trbuha, bedara i dojki je potrebno negovati i mazati odgovarajućim kremama, imajući u vidu da dolazi do njenog rastezanja, kako bi se predupredio nastanak strija.
Zna se da u trudnoći dolazi do smanjivanja, pa čak i nestajanja endometriotičnih cista jajnika, zbog zaštitnog delovanja hormona, jer su ti tumori izrazito hormon zavisni.
U odnosu na maligne bolesti ženskih genitalnih organa, može se reći da trudnoća deluje zaštitno na zdravlje žene. Karcinom grlića materice se češće javlja kod višerotki, kod žena koje rano počinju sa seksualnim životom i često menjaju partnere, jer se smatra da je njegov nastanak uslovljen infekcijom virusima iz grupe onkogenih virusa. 
Karcinom endometrijuma (sluzokože materice) je češći kod žena koje nisu rađale i smatra se da nastaje zbog produženog delovanja estrogena i proliferacije (zadebljanja) endometrijuma, često kao posledica anovulatornih ciklusa odnosno ciklusa bez ovulacije.
Istraživanja su pokazala da karcinom jajnika nastaje pod uticajem različitih faktora: genetskih, endokrinih i faktora sredine. Nepravilne ovulacije mogu prouzrokovati rast omnipotentnih ćelija u smislu nastanka maligniteta. Zna se da rađanje i dojenje, kao i upotreba kontraceptiva imaju zaštitno delovanje na nastanak karcinoma jajnika.
Maligne bolesti dojke su u porastu poslednjih godina. Od karcinoma dojke češće obolevaju žene koje nisu rađale i veći broj studija je pokazao blagotvorno delovanje trudnoće i dojenja. 
Možemo zaključiti da je trudnoća jedno zaista “drugo stanje” koje uz sve moguće komplikacije ima i zaštitno delovanje na zdravlje žene, kako psihičko, tako i fizičko.

Svetlana Janković-Ražnatović, ass dr, ginekolog-akušer