INFORMATOR O TRANSFUZJI KRVI I KRVNIM KOMPONENTAMA

    Šta je transfuzija krvi?

Krv predstavlja tečno tkivo  koje cirkuliše u organizmu noseći ćelijama kiseonik i hraljive materije a odnoseći  nepotrebne razgradne produkte. Kada krv daju zdravi ljudi dobrovoljni davaoci a ona se primeni kod drugih, bolesnih osoba to je transfuzija krvi. Transfuzija krvi svaki dan spašava živote. Krv se u bolnicama daje povređenima, bolesnicima kojima se rade velike operacije, transplantacije ćelija i organa, kao i bolesnicima koji se leče od malignih oboljenja ili teške anemije bilo kog uzroka.

O krvi

Krv je mešavina ćelija i tečnosti od kojih svaki deo ima specifičnu funkciju:

    Crvena krvna zrnca (eritrociti) prenose kiseonik do ćelija i tkiva i iz njih otklanjaju ugljen dioksid. Čine 40% - 45% krvi svake osobe i žive u cirkulaciji 120 dana.
    Bela krvna zrnca (leukociti) su deo imunog sistema i glavna uloga im je da štite od infekcije. Čine manje od 1% krvi zdravog čoveka.
    Krvne pločice (trombociti) su ćelijski fragmenti koji stvaraju ugrušak i pomažu u sprečavanju i kontroli krvarenja. Čine oko 5% naše krvi i žive u cirkulaciji oko devet dana.
    Plazma je žućkasta mešavina vode, belančevina, elektrolita, ugljenih hidrata, holesterola, hormona i vitamina. Čini oko 55% krvi svake osobe.

Krvne ćelije se stvaraju u kostnoj srži, u spongioznoj supstanci koja se nalazi u mnogim kostima u našem telu. Odrasla osoba ima oko 5 litara krvi. Količina krvi kod dece zavisi od uzrasta i telesne mase i iznosi od 70 mL (odraslo dete) do 100 mL (novorođenče) po kilogramu telesne mase.

Uprošćeno gledano krv je transportni sistem u organizmu pošto uzima, nosi, i predaje važne sastojke do i od ćelija.

Šta je transfuzija krvi?

Transfuzija krvi je prosta medicinska procedura koju lekari upotrebljavaju za nadoknadu gubitka krvi usled povrede i krvavljenja, i za nadoknadu krvnih ćelija u slučaju da se iz nekog  razloga ćelije ne stvaraju ili skraćeno preživljavaju u cirkulaciji. Transfuzija krvi obično ne podrazumeva transfuziju cele krvi, već nekog od njenih sastavnih delova: crvenih krvnih zrnaca, krvnih pločica, plazme, krioprecipitata i veoma retko, belih krvnih zrnaca. Ovakvo lečenje krvnim komponentama se zove komponentna terapija pošto primalac dobija samo onaj deo krvi ili onu krvnu komponentu koja njemu nedostaje. Pacijenti sa malignim oboljenjem najčešće imaju potrebu za transfuzijom eritrocita ili trombocita zbog toga što tokom primene hemioterapije kostna srž privremeno ne može da stvara nove krvne ćelije. Ređe, može biti potrebna plazma ili specijalni delovi plazme. Transfuzija krvi predstavlja samo jedan mali deo od različitih vrsta terapija koje se primenjuju kod dece i odraslih koji se leče od malignih bolesti.

Kao i svi drugi oblici lečenja i transfuzija krvi treba da se primenjuje samo onda kada je to zaista neophodno, odnosno kada ne postoji mogućnost podjednako efikasnog alternativnog lečenja. Prilikom donošenja odluke o davanju transfuzije, Vaš lekar/Vaše bebe je razmotrio korisnost transfuzije u odnosu na potencijalne rizike. Vi možete slobodno pitati lekara zašto Vi / Vaša beba mora da dobije transfuziju i da li postoji mogućnost altenativnog lečenja.

 Odakle krv za transfuziju?

Krvne komponente za transfuziju krvi pripremaju se iz krvi dobrovoljnih davalaca krvi. Zdrave osobe starosti od 18 do 65 godina mogu dati krv u Službama za transfuziju krvi koje su odlukom Ministarstva zdravlja opredeljene za prikupljanje, obradu, procesiranje, proizvodnju i izdavanje krvnih komponenti bolničkim bankama krvi. Pacijenati oboleli od malignih bolesti dobijaju krvne komponente proizvedene po nacionalnim standardima iz krvi dobijene dobrovoljnim davanjem krvi. Širom sveta mnogo osoba živi i zavisi od ljudi koji dobrovoljno daju svoju krv. Ponekad se krvne komponente a naročito koncentrati trombocita proizvode metodom afereze uz upotrebu specijalnih aparata koji se zovu separtori krvnih ćelija. Ova metoda se zove trombocitafereza.

Ko može da da krv?

Krv može da da svaka zdrava osoba koja ima najmanje 18 i najviše 65 godina, težine veće od 50 kilograma. Davalac krvi treba da bude zdrav, da ima dobru krvnu sliku i da bude negativan na uzročnike krvlju prenosivih bolesti: sifilisa, hepatitisa B, hepatitisa C i virusa humane imunodeficijencije. Muškarci mogu da daju krv na tri meseca a žene na 4 meseca. Osobe koje ispunjavaju kritrijume za davanje krvi i žele da daju krv treba da se podvrgnu lekarskom pregledu, da daju podatke o svom zdravstvenom stanju i da se podvrgnu testiranju na napred nabrojane bolesti pre davanja krvi. Popunjavanje upitnika sa pitanjima o ponašanju dotične osobe i njegovom zdravlju tokom prethodnog perioda je važno za lekara da odluči da li ta osoba može da da krv i da li je ta krv bezbedna za transfuziju osobama kojima je potrebna.

Mogu li ja da dam krv za moje dete?
 

Danas se izbegava uzimanje krvi od roditelja i bliskih rođaka za transfuziju njihovom detetu ili bliskom rođaku. Za to postoji više razloga od kojih su najvažniji imunizacija deteta na neke antigene krvnih ćelija roditelja što može predstavljati problem u slučaju potrebe za transplantacijom tkiva i organa u budućnosti i moguća pojava bolesti kalem protiv domaćina. Pored toga, to nije neophodno pošto je transfuzija krvi od nesrodnog dobrovoljnog davaoca danas bezbednija nego ikada ranije. Uzimanje krvi od roditelja i bliskih rođaka treba izbegavati.

Zašto meni / mojoj bebi  treba transfuzija?

Transfuzija krvi  je najčešće potrebna bolesnicima koji su:

- izgubili određenu količinu sopstvene krvizbog povrede ili bolesti

- planirani za operaciju ili su tokom nje izgubili određenu količinu sopstvene krvi

-oboleli od anemije (nedovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca)

Ponekad su potrebne samo neke komponente krvi, krvne pločice – trombociti,ako bolesnik krvari zbog niskog broja trombocita ili krvna plazma ako mu nedostaju činioci koagulacije.

Da li je krv bezbedna  za mene /moju bebu?

U našoj zemlji se preduzimaju mnoge mere koje imaju za cilj da osiguraju bezbednost bolesnika koji primaju tuđu krv. Pre davanjakrvi svi dobrovoljni davaoci se podvrgavaju lekarskom pregledu i popunjavaju detaljan upitnik o svom zdravstvenom stanju. Na ovaj način se sprečava već i sama mogućnost uzimanja krvi od osoba koje bi eventualno mogle da prenesu neku zaraznu bolest.

Svaka pojedinačna kesa uzete krvi se testira na prisustvo određenih prouzrokovača bolesti, virusa i bakterija. Ukoliko testovi pokažu da postoji rizik od prenošenja bolesti, kesa sa krvlju se uništava, a davalac se obaveštava o tome.

Laboratorijskitestovi koji služe za ispitivanje krvi se redovno unapređuju kao bi bili u skladu sa savremenim dostignućima u medicini. Zahvaljujućisvim ovim merama smatramo da je krv danas sigurnija nego ikada ranije.

Koji su rizici ako primim /beba primi krv?

Ljudi su danas svesni činjenice da mnogi virusi, kao što su izazivači žutice (hepatitis tip B i C), ili SIDE , mogu biti mada vrlo retko, preneti putem krvi.

Rizik za HIV infekciju prenesenu putem krvi se u razvijenim zemljama procenjuje na manje od jednog slučaja u 2 000 000 transfuzija što je zanemarljiv rizik. Rizik od dobijanja žutice putem krvi se procenjuje na približno jedan slučaj u 30 000 do 100 000 transfuzija.

Rizik koji transfuzija nosi sa sobom mora uvek da se uporedi sa rizikom koji postoji ako se krv ne primeni onda kada je neophodna.

Da li je transfuzija krvi bezbedna?

Skoro uvek jeste. Zahvaljujući tehnološkim inovacijama koje su primenjene u kolekciji, testiranju davalaca i primalaca krvi, procesiranju, i skladištenju, transfuzija krvi je danas bezbednija nego ikada ranije. Međutim, transfuzija krvi nije bez rizika. Lekar će vam objasniti zašto će primeniti transfuziju krvi uprkos riziku koji postoji i tražiti od Vas da potpišete saglasnost da vaša beba dobije transfuziju.

Da bi se spečila pojava reakcija opasnih po život kod primaoca, krvna komponenta koja se daje za transfuzije treba da bude kompatibilna sa krvlju davaoca. Kompatibilne su krvne komponente iste ABO i RhD krvne grupe.

Osobe svih krvnih grupa mogu da budu RhD-pozitivne i RhD-negativne. RhD- pozitivne osobe mogu da dobiju krvne komponente od RhD-pozitivnog i RhD- negativnog davaoca, a RhD-negativne osobe mogu da dobiju samo komponente od RhD-negativnog davaoca. U hitnim situacijama mogući su izuzetci od pravila da svaki pacijent dobije krvnu komponentu svoje krvne grupe. Eritrociti krvne grupe O, RhD-negativan su jedina vrsta krvne komponente koju može da dobije svaki primalac, odnosno osobe svih krvnih grupa. Ovo je korisno u stanjima neodložne potrebe za transfuzijom a krvna grupa primaoca nije poznata. Zbog toga se osobe krvne grupe O, RhD-negativan smatraju univerzalnim davaocima. Osobe krvne grupe AB se nazivaju univerzalnim primaocima pošto mogu da prime eritrocite svih krvnih grupa.

U našoj zemlji se preduzimaju brojne preventivne mere radi povećanja bezbednosti primalaca krvi:

    Davaoci krvi su zdrave osobe koje daju krv jer žele da pomognu povređenima i obolelima, bez materijalne nadoknade;
    Ove osobe pristaju da se pre davanja krvi proveri njihovo zdravstveno stanje;
    Davaoci krvi popunjavaju upitnik u kome odgovaraju na postavljena pitanja o njihovom zdravstvenom stanju i ponašanju. Na osnovu odgovora osoba koja želi da da krv se prihvata ili odbija od davanja krvi;
    Sva uzeta krv se uvek testira na uzročnike zaraznih bolesti (hepatitisa B, hepatitisa C, virus HIV i sifuilisa) koji mogu da se prenesu transfuzijom krvi;
    Za transfuziju se izdaju samo jedinice sa negatitivnim rezultatima;
    Zaražene jedinice krvi se uništavaju posebnim postupkom;
    Proces testiranja krvi je standardizovan i stalno se nadgleda kako bi bili zadovoljeni najviši standardi;

Koliko je bezbedna krv davalaca?

Ponekad postoji bojazan da će se primalac razboleti ukoliko dobije transfuziju neke krvne komponente od dobrovoljnog davaoca krvi. Razloga za brigu nema pošto su usvojeni i primenjuju se nacionalni standardi koji obezbeđuju dovoljne količine bezbedne krvi na teritoriji naše zemlje. Ipak, niko od stručnjaka širom sveta ne može da kaže da je transfuzija krvi apsolutno bezbedna i da je bez ikakvog rizika.

I pored preduzimanja preventivnih mera i dalje postoji rizik od prenošenja zaraznih bolesti putem transfuzije krvi. On je mali ali se događa i u najbogatijim i najrazvijenijim zemljama sveta.

U zemljama sa ograničenim finansijskim resursima poput naše veoma je važno
da davaoci krvi daju istinite podatke o svom zdravstvenom stanju prilikom pregleda pre davanja krvi, uključujući podatke o skorašnjim putovanjima u inostranstvo, rizičnom ponašanju, infekcijama, lekovima i drugim zdravstvenim problemima.

Rad Službi za transfuziju krvi regulisan je Zakonom o transfuziološkoj delatnosti i sve Službe za transfuziju krvi i bolničke banke krvi‚ moraju da prođu regularnu inspekciju da bi mogle da se bave poslovima vezanim za transfuziju krvi.

Ipak, najvažniji i najopasniji rizik transfuzije koji može da se spreči je pogrešna transfuzija. To je situacija kada pacijent dobije krv pogrešne krvne grupe ili kada se primeni krvna komponenta koja nije za Vas pripremljena i izdata u bolničkoj banci krvi. Da do toga nebi došlo veoma je važno da pomognete prilikom vaše identifikacije  od strane medicinske sestre koja uzima uzorak krvi za zakonom predviđena pretransfuzijska testiranja. Uvek treba proveriti puno ime i prezime i JMBG, i datum rođenja. Podaci na nalepnici epruvete sa uzorkom za određivanje krvne grupe i nalogu za analize i test podudarnosti moraju da se slažu 100%. Ako ste zapazili bilo kakvo neslaganje obavezno ukažite na to sestri koja obavlja identifikaciju i uzima krv za analizu. Ukoliko ona to ne ispravi treba to da kažete glavnoj sestri odeljenja i vašem lekaru. Pored toga, treba da učestvujete u identifikaciji vašeg deteta prilikom uključivanja transfuzije krvi. Tada će Vas lekar i sestra pitati da kažete puno ime i prezime vašeg deteta i njegov datum rođenja. Lekar i sestra treba da sravne podatke sa naloga za uzimanje krvi sa podacima koje ste vi dali odnosno sa podacima iz kartona krvne grupe i sa nalepnice krvnog produkta koji treba da bude uključen. Na taj način treba da se stvore uslovi da dete dobije krv svoje krvne grupe koja je za njega pripremljena i izdata.

Pretransfuzijski laboratorijski testovi

Krv se za transfuziju bira tako da bude podudarna u pogledu krvne grupe ABO i RhD. U skladu sa time svakom bolesniku se pre transfuzije određuje krvna grupa ABO i RhD antigen, a RhD negativnim primaocima i Rh fenotip.

Međutim, na crvenim krvnim zrncima se nalazi preko 100 različitih krvnih grupa, a na krvnim pločicama i belim krvnim zrncima se nalaze njihove krvne grupe o kojima po zakonu nismo dužni da vodimo račina kada pripremamo krv za transfuziju. Zbog toga što može da dođe do stvaranja antitela na antigene eritrocita koje Vi ili vaša beba nema a koji se nalaze na eritrocitima davaoca, pre svake transfuzije eritrocita radimo analizu skrining antitela i test kompatibilnosti (unakrsnu probu) između vaše plazme/ vaše bebe i eritrocita davaoca. Za transfuziju pripremamo i izdajemo eritrocite davaoca sa kojima je unakrsna proba negativna. Ukoliko ste Vi/ vaša beba imunizovani transfuzijom i imate antieritrocitna antitela u svojoj plazmi onda postoji specijalni zahtev za krv jer pored ABO i RhD komaptibilne krvi ona treba da bude negativna za antigen prema kome je upravljeno to antitelo. Za obezbeđivanje ovakve krvi može biti potrebno mnogo više vremena nego za običnu transfuziju O tome treba da razgovarate sa vašim lekarom i sestrom na odeljenju. Ovo je naročito važno ako se radi o multiplima antitelim.

Treba da znate da su reakcije na krv uglavnom blage i da brzo prođu U slučaju da dođe do teške reakcije lekari i sestre su obučeni da ih prepoznaju i da ih zbrinjavaju

Kako se daje transfuzija krvnih komponenti?

Posle provere relevantnih podataka na rezultatu krvne grupe i rezultata unakrsne probe i pisanja transfuzione liste od strane lekara i medicinske sestre transfuziju krvne komponente uljučuje medicinska sestra.

Sestra punktira kesu sa eritrocitima ili trombocitima koji su izdati na vaše ime / vaše bebe. Krvne komponente se daju pomoću sistema za transfuziju koji je za jednokratnu upotrebu i koji se montira na malo meko plastično crevo sa iglom udenutom u venu na ruci Vama, ili venu na ruci/nozi vaše bebe. Ukoliko dete ima centralni venski kateter transfuzija se daje preko katetera. Bez obzira preko koje igle se daje igla (braunila) mora da bude u potpunosti prolazna.

Transfuzija po pravilu treba da istekne za 2 sata. Lekar može zahtevati i to napisati na transfuzionoj listi da transfuzija istekne za kraće ili duže vreme. Transfuzija nebi smela da traje duže od 4 sata.

Šta ja osećam tokom transfuzije?Šta beba oseća tokom transfuzije?

Tokom transfuzije primaoc transfuzije  ne oseća ništa specijalno a posle transfuzije treba da se oseća bolje, naročito posle transfuzije eritrocita. Ukoliko se pojavi povišena temperatura, groznica ili ospa po koži o tome treba odmah obavestiti lekara. Obično se radi o blagim reakcijama ili alergiji, koje prođu brzo posle primene lekova ili posle usporavanja transfuzije. Treba da znate da će Vas/vašu bebu brižljivo nadgledati tokom transfuzije. Ako se  požalite da se ne osećate dobro odmah treba pozvati sestru koja će po potrebi pozvati i obavestiti lekara.

Da li primalac može da se razboli posle transfuzije?

Većina bolesnika se posle primljene transfuzije eritrocita, trombocita ili plazme oseća bolje nego pre transfuzije. Međutim, kao i kod drugih medicinskih procedura postoji mogućnost da se ispolje simptomi i znaci transfuzijskih reakcija:

    Temperatura može da poraste tokom transfuzije eritrocita, trombocita ili plazme ali i po njihovom završetku. Često je parćena drhtavicom, glavoboljom, mukom, gađenjem i retko povraćanjem. Ova reakcija najčešće nastaje zbog reakcije između imunog sistema primaoca i imunih ćelija davaoca krvi. Kada dođe do ove reakcije doktori će zaustaviti transfuziju krvi i bolesniku dati lek za sniženje temperature. Kada se temperatura spusti na normalu transfuzija može da se nastavi.
    Alergija nastaje zbog reakcije primaočevog imunog sistema sa proteinima iz davaočeve krvi. Ova reakcija je uglavnom blaga sa pojavom svraba i urtika na koži, ali retko može da bude jaka i da dovede do sniženja krvnog pritiska, i otežanog disanja. Doktori i sestre će zaustaviti transfuziji i dati lekove za alergiju i kortikosteroide. Ako je reakcija bila blaga transfuzija može da se nastavi, a ako je bila jača moraju se preduzeti opsežnije mere pre nego što se transfuzija ponovo započne.
    Hemoliza podrazumeva razaranje crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji. Ona može da dovede do smrti primaoca. Do nje dolazi kada krv primaoca i krv davaoca nisu podudarne ili kompatibilne. U tom slučaju imuni sistem primaoca razara inkompatibilne eritrocite davaoca. Ako do transfuzije pogrešne krvi dođe doktori će zaustaviti transfuziju i odmah započeti sa lečenjem simptoma. Hemolitična reakcija je retka pošto se u Službama za transfuziju krvi i bolničkim bankama krvi preduzima niz mera sa ciljem da se potvrdi komaptibilnost između primaoca i davaoca krvi pre transfuzije krvi.
    Sa transfuzijom udruženo akutno oštećenje pluća je retka ali opasna komplikacija transfuzije koja nastaje usled reakcije imunih ćelija primaoca i različitih sastojaka iz krvne komponente koju je primalac dobio. Reakcija se odigrava u krvnim sudovima pluća pa su glavni simptomi povezani sa otežanim disanjem i zahtevaju brzo i energično lečenje u šok sobi na aparatima za veštačko disanje. Ova komplikacija transfuzije ne može da se spreči ali je srećom veoma retka .

Transfuzija eritrocita

Crvena krvna zrnca ili eritrociti su krvna komponenta koja se najčešće primenjuje kod  bolesnika. Eritrociti su jedine ćelije u organizmu koje mogu da prenesu koseonik do tkiva pa transfuzija eritrocita povećava količinu kiseonika koja dospeva do svih ćelija u telu primaoca. Eritrociti se posebnim tehnološkim procesom izdvajaju iz krvi koju su dali dobrovoljni davaoci krvi i primenjuju se kod bolesnika koji su izgubili veliku količinu krvi ili imaju anemiju zbog toga što njihova kostna srž nije u stanju da proizvede dovoljno ćelija ili se te ćelije ubrzano razgrađuju u organizmu. Kod obolelih od malignih oboljenja anemija je posledica smanjenog stvaranja eritrocita u kostnoj srži ukoliko je ona zahvaćena bolešću, pojačanog razaranja samom bolešću ili hemioterapijom koja se upotrebljava za lečenje bolesti. Lekar će brižljivo gledati krvnu sliku i odrediti da Vaše dete dobije transfuziju eritrocita kada proceni da je korisnost transfuzije veća od potencijalnog rizika. Pored toga kod vas/vašeg deteta može postojati potreba za specijalnim vrstama eritrocita kao što su filtrovani eritrociti, ozračeni eritrociti ili oprani eritrociti, odluku o tome donosi hematolog ili lekar koji leči vaše dete.

Transfuzija trombocita (krvnih pločica)

Trombociti imaju ključnu ulogu u zgrušavanja krvi. Zajedno sa tečnim delom krvi koji sadrži koagulacione faktore neophodne u procesu zgrušavanja krvi, oni formirajući ugrušak na mestu povrede krvnog suda sprečavaju da krv napusti krvni sud.

U nedostatku dovoljnog broja trombocita može da nastane krvarenje opasno po život. Transfuzije trombocita se daju preventivno kada je njihov broj u krvi ekstemno mali i u cilju lečenja kada uz smanjen broj postoji i pridruženo krvarenje. Ako nema krvarenja i dete nije u akutnoj infekciji trombociti se obično ne daju i pored toga što je njihov broj u krvi snižen.

Trombociti se specijalnim tehnološkim postupkom izdvajaju i koncentrišu iz date krvi dobrovoljnih davalaca. Za transfuziju odraslom detetu potrebno je 6-8 doza ovako pripremljenih trombocita. Da bi se očuvala njihova funkcija čuvaju se na temperaturi 22°C uz neprekidno „mešanje” na mešalici. Rok upotrebe je 5 dana od dana proizvodnje. U posebnim stanjima hematolog može zahtevati da se trombociti ozrače ili filtriraju pre transfuzije.

Šta su aferezni trombociti?

Afereza je specijalna procedura kojom se iz krvi izdvaja samo jedan sastojak krvi davaoca (trombociti, plazma, leukociti, eritrociti) uz istovremeno vraćanje ostalih delova krvi. Procedura se izvodi uz upotrebu aparata - separatora krvnih ćelija. Pošto davalac daje samo jedan sastojak krvi (jednu komponentu) on može da bude davalac mnogo više puta nego kada standardno daje krv. Tako dobrovoljni davalac može da da trombocite na separatoru 24 puta u toku jedne godine a krv samo 3-4 puta. U našoj zemlji se ovako proizvode trombociti za lečenje transplantiranih bolesnika i bolesnika retkih krvnih grupa kod kojih nije moguće obezbediti dovoljan broj koncentrata trombocita uobičajenim davanjem krvi.

S obzirom na to da u našoj zemlji nema registra dobrovoljnih davalaca afereznih trombocita može biti neophodno da porodica bolesnika u slučaju potrebe sama okupi davaoce trombocita.

Šta je autologna transfuzija?

Autologna transfuzija je procedura u kojoj bolesnik dobija svoju krv koju je dao najviše mesec dana pred transfuziju.Taj period može biti kraći,čak i nekoliko sati pre operacije.Takva procedura se naziva akutna normovolemijska hemodilucija. Krv za sopstvene potrebe mogu da daju bolesnici kod kojih je planirana hirurška intervencija za koju je prema iskustvu potrebna krv. Krv se uzima, konzerviše i čuva u Klinici za potrebe samo tog pacijenta. Ovakva krv se ne može dati drugom bolesniku, a u slučaju da nije upotrebljena mora da se uništi po za to predviđenoj proceduri.

Autologna - sopstvena krv ne nosi rizik od pogrešne transfuzije i nema rizika od zaraze krvlju prenosivim bolestima. Međutim, za davanje krvi moraju da budu ispunjeni uslovi od kojih je najvažniji da davalac ima dobru krvnu sliku. U određenim stanjima moguće je smanjiti potrebu za krvlju dobrovoljnih davalaca krvi na taj način što se bolesniku vrati njegova krv koja je tokom operacije prikupljena pošto je iscurela u trbušnu ili grudnu duplju.

Ako želite da Vi tokom operacije dobijete sopstvenu krv pitajte lekara da li se može od Vas uzeti krv za ovu namenu. Vaš lekar treba da predloži autolognu transfuziju ukoliko smatra da vaše zdravstveno  omogućava davanje krvi.

Šta su imunoglobulini?

Imunoglobulini, ili gamaglobulini se proizvode iz humane plazme i upotrebljavaju za poboljšanje imuniteta. Obično se daju bolesnicima kada nisu u stanju da se izbore sa infekcijom, pogotovu u situaciji kada je imuni sistem zbog bolesti ili upotrebe hemioterapijskih lekova oslabljen. Pored toga imunoglobulini se upotrebljavaju za lečenje brojnih autoimunih oboljenja. Specijalni imunoglobulini se prepisuju za lečenje virusnih infekcija, za lečenje tetanusa i besnila.

Šta su alternative transfuziji krvi?

Istraživači već godinama intenzivno rade na pronalaženju zamene za krv kako bi se eliminisali rizici koji prate transfuziju alogene krvi. Još uvek nije pronađena i verovatno još dugo neće biti na raspolaganju prave zamene za ljudsku krv. Do sada su razvijeni produkti koji prolazno nadoknađuju transportnu funkciju eritrocita, takozvani transporteri kiseonika. To su hemoglobinski zamenici – perfluoro komponente koje mogu da se upotrebljavaju kratkotrajno ali se njihova upotreba još uvek smatra eksperimentalnom.
Druge vrste produkata koji mogu biti potrebni su tečnosti za nadoknadu volumena poput fiziološkog rastvora, ringer laktata ili dekstrana. Ovo su intravenozne solucije koje služe da se nadomesti krvni volumen ali ne mogu da zamene crvena krvna zrnca jer ne mogu da prenose kiseonik. Druge tečnosti za nadoknadu volumena su albumin, koji sadrži belančevine i održava krvni pritisak pa se upotrebljava za prevenciju i lečenje šoka u slučaju krvavljenja.

Šta su hematopoezni faktori rasta?

Hematopoezni faktori rasta potpomažu nastanak krvnih ćelija. Od njih se najčešće upotrebljavaju faktor rasta granulocitnih kolonija (Neupogen) i faktor rasta eritrocitnih kolonija (Eritropoietein). Međutim, nijedan od ovih faktora ne može da zameni primenu krvnih komponenti kada su neophodne.
Granulociti su vrsta belih krvnih zrnaca ili leukocita koja štiti od infekcije bakterijama. Transfuzije granulocita druge osobe se više ne daju jer u organizmu primaoca mogu da naprave više štete nego koristi. Njihovu primenu učestalo prati porast temperature i njima može da se prenese infekcija, naročito citomegalovirus koji je jako opasan kod obolelih od malignih bolesti pošto je kod njih obično oslabljen imunitet. Bolesnici mogu da imaju snižen broj leukocita i granulocita posle hemioterapije pa lekari brižljivo nadgledaju njihov broj u krvi. U slučaju velikog manjka granulocita može da nastane ozbiljna infekcija. Da se to nebi dogodilo, lekar može da prepiše preventivno lek koji će da stimuliše stvaranje leukocita u kostnoj srži. Ovaj lek se zove Neupogen (filgrastim).

Kako smanjiti potrebu za trasfuzijom ako je moram primiti?

Dobra krvna slika pre operacije, obično obezbeđuje manju potrebu za transfuzijom.Savetujte se sa vašim doktorom o uzimanju tableta gvožđa tokom par nedelja, dok čekate neku operaciju. Ovo je posebno važno ako ste ranije patili od nedostatka gvožđa.Ako pak primate lekove protiv zgrušavanja krvi ili aspirin, proverite kod vašeg doktora da li treba ili ne da prekinete sa njihovim uzimanjem pre operacije.Prestanak uzimanja ovih lekova može da smanji količinu krvi koju bi ste izgubili tokom operacije, ali ovu odluku može da donese samo vaš doktor.

Primala sam krv ranije i naglašeno mi je da trebam primati specifičnu krv?

Nekoliko meseci posle transfuzije, neveliki procenat ljudi (oko 8-10%) može da razvije nepodnošljivost prema krvi koju je prmio tj. nekim krvnim grupama te krvi. Žene tokom trudnoće takođe mogu steći nepodnošljivost na neke krvne grupe koje ima plod kojeg nose a one te krvne grupe nemaju. Ova nepodnošljivost, tzv. senzibilizacija se ogleda u stvaranju odbrambenih materija u krvi koje nazivamo antitelima. Stvorena antitetla ne ugrožavaju zdravlje i ne uzrokuju bilo kakve zdravstvene tegobe, ona imaju značaj samo za neke buduće transfuzije i trudnoće, zato dobijate i dokument koji ukazuje koje imuno antitelo imate i koju krv smete primati nadalje tokom života. Taj dokument morate imati kod sebe i uvek ga pokazati na prijemu u bolnicu.

Ako imam još pitanja u vezi transuzije kome ih mogu postaviti?

Ako vam je potrebno još informacija obratite se sestri ili doktoru na bolničkom odeljenju na kome ste smešteni kao i lekarima i tehničarima u Odeljenju za transfuziju krvi Klinike(011/2068-219)

Kako zadovoljiti potrebe za krvnim komponentama?

U svim zemljama sveta postoji problem u zadovoljenju potreba sa krvnim komponentama. Da bi u svakom trenutku krv pripremljena za transfuziju čekala pacijenta, a ne pacijent krv potrebno je da zdrave osobe redovno daruju svoju krv. Uloga svih, i zdravih i bolesnih je da podstiču davalaštvo krvi pri čemu zdravi ukoliko nisu, treba da postanu članovi familije davalaca krvi.

Ako već nisi, postani davalac krvi!

Reference:

1.Transfuzija krvi informacije za bolesnike i rodbinu, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republička stručna komisija za transfuziologiju Beograd; 2005.

2.When your child needs a blood transfusion. Paediatr Child Health 2000; (5):5.

3.Davis R, Vincent C, Sud A, Noel S, Moss R, Asgheddi  M et all. Consent to transfusion: patient’s and health care professionals’ attitudes towards the provision of blood transfusion information. Tansfusion Medicine 2012; 22:167-172.

4.Court EL, Robinson JA, Hocken DB. Informed consent and patient understanding of blood transfusion. Transfusion Medicine 2011; 21:183-9.

5.Will your baby need a blood transfusion? National Health Service (NHS) United Kingdom www.nhs.uk/conditions/blood-transfusion